Pregled za naočare

 
 

Pregledom za naočare specijalista oftalmolog Vam određuje optimalnu dioptrijsku jačinu , koja se ugrađuje u Vaše naočare. Ukoliko ste mlađi od 40 godina, obično je jedna dioptrija dovoljna za sve udaljenosti, jer je akomodacija oka potpuna i prirodna. Međutim, ukoliko ste stariji od 40 – 45 godina, za blizinu ćete trebati dodatnu plus korekciju, jer se javlja novi fokus za blizinu. Danas, većina ljudi provodi značajan deio radnog vremena pred kompjuterom i to treba uzeti u obzir kada se propisuju naočare. Naime, fizikalno je nemoguće s jednom dioptrijom idealno izoštriti različite udaljenosti (npr. knjiga je udaljena 40 cm, a monitor 80 cm od očiju).

Zato postoje naočare (add power, business, interview) koje u svojim donjim delovima imaju jaču dioptriju za čitanje a u gornjim delovima slabiju ( obično za 0,75) za rad na kompjuteru, s adekvatnom zaštitom.Ukoliko imate korekciju i za daljinu, u obzir dolaze progresivne naočare, s kojima vidite sve distance, sa međuprelazima za srednje udaljenosti. Naglasak je napreciznom oftalmološkom pregledu, jer različite dioptrije imaju svoje različite zakonitosti i ukoliko to ne ispoštujemo, moguće su negativne reperkusije na Vaš vid. Zbog toga, dobro se informišite kome ukazujete svoje poverenje da Vam pregleda oči i da Vam prepisuje dioptrije za naočare ili kontaktna sočiva.

Nekoliko čestih pojmova i skraćenica vezanih za određivanje naočara:
OD: oculus dexter ili desno oko,
OS: oculus sinister ili levo oko,
OU: oculi uterque ili oba oka,
Sferna korekcija: ispravlja diotriju u svim meridijanima
Cilindrična korekcija (“cilindar”): ispravlja dioptriju u određenom meridijanu, kada je rožnjača zakrivljenija u jednom svom delu (Astigmatizam),
Prizma i Baza: u većini recepata ovaj deo ostaje prazan, jer se relativno retko prepisuju. Prizmom ispravljamo disbalans očnih mišića, koji za posledicu ima otežanu pokretljivost i fuziju očiju (tropija, forija, konvergencija), dok baza označava smer prizmatske korekcije.
PD: Pupillary distance ili razdaljina između zenica. Obično se opisuje u mm, kao dve različite vrednosti jer prilikom čitanja dolazi do približavanja očiju (konvergencija), pa je i PD manji.
Prepisivanje naočara: Refrakcijske greške su najčešće promene koje se susreću u oftalmološkoj praksi. Naočarle su tradicionalno pomagalo u rešavanju refrakcijskih anomalija osobito onima sa visokom kratkovidošću, dalekovidošću ili astigmatizmom. Optički sastav oka je tamna komora čija je unutrašnjost prekrivena pigmentom, a svetlost u svoju unutrašnjost propušta samo kroz zenicu, čija je funkcija da promjenom veličine otvora reguliše količinu propuštenog svetla. To svetlo na zadnjoj strani očne jabučice završava na osetljivom delu (mrežniači) i nadrazaj svetla prenosi vidnim putem do centra vida u mozgu. U nekim očima, mrežnjača nije smeštena uvek točno, tako da se slike udaljenih objekata ne mogu na njoj jasno ocrtati. Može biti previše napred ili nazad. Ako je mrežnjača napred, oko je hiperopno, a ukoliko je previše nazad oko je miopno.

Među najčešćim refrakcijskim poremećajima oka ubrajamo:
1. Dalekovidost (hipermetropia)
2. Staračka dalekovidost (presbyopia)
3. Kratkovidost (miopia)
4. Astigmatizam (astigmatismus)

1. Dalekovidost: Kada je očna jabučica prekratka za fokusiranje slike objekta na mrežnjači, svetlosni zraci se fokusiraju iza mreznjače. Hiperopsko oko ima deficit refrakcijske snage, ono je prema tome negativno oko. Oku manjka plus snage. Oko može videti udaljene objekte oštrije, dok su bliski objekti mutni. Glavobolja se obično javlja u čeonoj regiji i pojačava se pri daljem radu na blizinu.Katkad je dalekovidost povezana sa bolestima oka: škiljenjem i slabovidošću. Ispravlja se nošenjem kovergentnih naočara, kontaktnim sočivima sa predznakom plus koje deluju poput lupe.

2. Staračka dalekovidost (presbyopia): Spada u prirodan proces starenja. Moguć uzrok nastanka je gubitak elastičnosti prirodnog sočiva, promene zakrivljenosti sočiva radi kontinuiranog rasta i gubitka snage cilijarnog mišića (mišić koji savija i izoštrava sočiva). Sposobnost akomodacije na bliske predmete pada s godinama, od mogućnosti akomodacije sa 20 dioptrija kod deteta, do 10 dioptrija sa 25 godina te se spušta na 0.5 do 1 dioptrije sa 60. Prvi simptomi koje većina ljudi primijeti oko 40 – 50 godine su nemogućnost čitanja sitnog teksta, posebno u uslovima smanjenog svetla, umaranje očiju kod dužeg čitanja, nejasan vid na blizinu ili trenutna zamagljenost kod promena različitih udaljenosti na kojima gledamo. Mnogi napredni prezbiopi se žale da su im ruke postale „prekratke“ za čitanje na odgovarajućoj udaljenosti. Gubitak sposobnosti akomodacije se koriguje korektivnim dioptrijskim staklima ili kontaknim sočivima. Kod nekih slučajeva dodatak bifokalnih na postojeće sočivo daju zadovoljavajući rezultat.

3. Kratkovidost (myopia): Ljudi s kratkovidošću jasno vide bliske objekte, ali se udaljeniji objekti vide zamućeno. Očna jabučica kod kratkovidih je preduga ili je rožnjača preizbočena, pa su slike fokusirane u staklastom selu, unutar oka, umjesto na mrežnjači, u zadnjem delu oka. To oko može sjediniti na mrežnjači samo one zrake koje padaju u divergentnom smeru. Miopija se ispravlja nošenjem korektivnih sočiva kakve su naočare ili kontaktna sočiva. Može se takođe ispraviti i laserskom hirurgijom kakva je LASIK. Korektivna sočiva imaju negativnu optičku jačinu (konkavne su, „minus“), što kompenzuje pozitivnu dioptriju kratkovidog oka.

4. Astigmatizam(astigmatismus): Astigmatizam je stanje u kojem je svojstvena nejednaka refrakcija svjetlosnih zraka u različitim meridijanima. U svrhu podele, definisana su dva zamišljena meridijana oka, suprotno jedan na drugi. Naziv astigmatizam je grčkog porekla i doslovno znači ‘bez tačke’. Najčešće se ispravlja naočarima sa cilindričnim staklima. Poremećaj se najčešće javlja u kombinaciji sa dalekovidošću ili kratkovidošću, a izražava se u dioptrijama koje opisuju refrakcijsku sposobnost stakla.